XI WORLD CHAMPIONSHIP

Svetsko prvenstvo Valle de Bravo 2009. Pripreme za odlazak na takmičenje su otpočele mukotrpnim dobijanjem viza, dva odlaska za Beograd u ambasadu i puno papirologije. Za Vlajka je bilo još i teže jer je Željko jurio autorizaciju od meksičkih vlasti, cele dve nedelje.
Moram reći da je bilo i komfora u pripremama, jer je karte za avion platio VS, za ostale troškove skupio sam novac samostalno i uz pomoć prijatelja, po povratku očekujem refundaciju, bar je tako odlučeno na Komisiji za pg VSS. Od 2003 (Portugalija, SP), preko 2004 (Grčka, EP), 2005 (Brazil, SP) do 2006 (Francusaka, EP), uvek sam morao samostalno da obezbedim sredstva za put, hranu, smeštaj a o opremi da ne govorim. Na prošlogodišnjem EP ( Niška Banja) i ovom SP stvari se menjaju znatno u korist takmičara.
Letačke pripreme su bile minorne, nakon promene kanapa i gurtni, ja sam dobio potpuno novo krilo. Sa takvim krilom imao sam 2,5 sati letenja i to padinskog jedrenja na Kopaoniku i jedan turbulentni produženi desant u Bogutovcu.
Dugotrajno putovanje sa Air France-om je proteklo sasvim OK, prtljag je prebačen direktno sa prethodnog aviona i nismo imali nikakav problem kao recimo austrijanci.
Prevoz do Vale-a je bio na vreme (Željko je sve dobro organizovao sa Aleksom), smestaj komforan, redovno se čisti, apartmanskog tipa, sudove nam pere spremačica, božanski nema šta.. Posle par sati spavanja, budimo se i čekamo da svane jer je vremenska razlika minus 6. Odlazimo u kupovinu mobilnih telefona i na registraciju. Potom pakujemo opremu i na poletiste.
Poletiste je dosta udaljeno od grada, kao Stolovi od KV, malo manje. Vozimo se razlicitim terncima, sa par hiljada kubika, sto veci to bolji, vidi se da nafte ima na pretek. Poletište je uredjeno i travnato, oivičeno visokom borovom šumom.
Svi koje smo sreli su samo pričali o turbulenciji prethodnih dana i o tri rezerve u jučerašnjem danu medju kojima je i Anja Krol. Sa velikom opreznoscu smo startovali i odradili odlican let preko Tri Kralja , Pinoa do Valle-a. Bilo je stubova do 6m/s ulazaka u bazu na 3400 i lepog pogleda. Stubovi su bili uski i zahtevni. Nije bilo tako turbulentnokako su nam pričali za prethodne dane, vreme je bilo drugačije. Oprezno sam ipitivao termiku ispred El Pinjona, Creazy, potom na putu prema Valle de Bravo, iznad grada, malog starta (Tore) iznad jezera i sleteo na glavno sletište Santa Marija G01.
Dan drugi, odlazimo na start bez Željka, zakazan je generalni (obavezan)brifing u 15.00 pa svečano otvaranje u 17.30. Let je bio po svojoj volji, organizator nije odradio oficijalni trening već kako je ko sebi dao zadatak. Ja sam odlučio da, sa grupom pilota, odem do Tri kralja, Divize i nazad do Pinoa pa u Valle, Skoro isto kao juče ali sa različitom putanjom i u potpuno drugačijim vremenskim uslovima. Bilo je i jakih nispona, za mene, jačih i neljubaznijih stubova, posebno na Nožu prma Espini. Svakako dobar trening, iako se oseća umor. Vlajko je odabrao malo kraću rutu do cilja. Brzo pakujemo opremu da bi smo stigli na svečano otvaranje.
Organizacija je veooma dobra, potroseno je dosta para na sve. Šetnja gradom u pratnji dece je bila nezaboravna i prijatna. Kod našeg tima propust je napravljen sa zastavom, organizator je obezbedio staru SRJ zastavu, ali šta je tu je. Svečana vecera je bila malo mršavija za nas balkance, posebno za Vlajka, ali pregurali smo, imamo zaliha u frižideru.
Od kada takmičim na SP ove je najbrojnije i najkvalitetnija ta konkurencija, stari, provereni vukovi: Braun, Caron, Hediger, Donini, Brauner, Šorokov, Helgesen.... i mladi sprinteri: Valiči, Maurer, Aebi, Savov, Simonk, ..... izuzetno brzi letači. Ne mogu da budem veliki optimista jer sam došao sa veoma slabom trenažom i krilom koje nisam uleteo posle promene gurtni i kanapa.
25.01. nedelja T1
Dan je po proceni meteorologa, na brifingu, trebao biti bez Cu, naravno termičan o tome ovde nema diskusije. Na startu smo svi bili veoma rano, pripremljen je zadatak od 74,5 km. Organizacija transporta, prostora za pripremu opreme, zabavu, tribina za publiku, startnog prostora i novinarskih ekipa je perfektna. Brifing se dogadja u hladovini visokih borova, u zaledju poletišta. Ipak ima i nešto što je meni smetalo, dobili smo karte, koje su odličnoj rezoluciji i štampi ali bez označenih tačaka.
U izveštaju koristim kopije mapa objavljenih na sajtu američkog tima EAGLE PARAGLIDING. Njihovi izveštaji su, po meni najbolji, puno su mi pomogli u shvatanju terena i taktike.
Vreme je bilo sa odličnim Cu, tako da je bilo prijatno za letenje, samo jedan frontalac i jedna asimetrija, ostalo se drzalo pod kontrolom. Pripremu zadatka radimo sa Hrvatskim timom i to nam puno olakšava, Karlo i Hrga su super. Labović Zoran je od neprocenjivog značaja, obzirom na iskustvo koje ima na ovom terenu. Nažalost startni prostor je mali pa se startovalo po redosledu sa WPRS liste. Ja sam dosta kasnio a Želko i Vlajko još i više. Nisam bio dovoljno agresivan pa se trka pretvorila u pokušaj da stignem ogromnu grupu lidera. Narvno to je bilo nemoguće, pa se koncentrisem na drugu grupu koja je zakasnila da preskoči do Divize. Tu kod Divize je bilo najturbulentnije. Ostalo sam odradio po savetu Labovića, kumulostradom prema G03. Tu me hvata jača senka pa sam se odvojio od grupe tj, vratio nazad u stub koji su vrteli jedan Magus i jedna Omega. Kada vec nisam imao dobru poziciju hteo sam da budem sigurniji za sletanje u cilj. Obzirom da mi je spid kanap pukao posle startnog cilindra prema Divizi, finalni glajd je bio horor za mene. Pretekla su me dva krila.. Željko i Vlajko su sleteli posle 56km, jer je bilo teško leteti bez grupe.
Uveče smo proslavili Aljažev 30. rodjendan u jednom pravom meksičkom bircuzu naravno sa bugarima Jasenom i Mitkom. Umalo da oženimo Vlajka sa konobaricom, jeste šira nego duža ali on se devojci jako dopada...
26.01. T2.
Danas sam menjao Željka na brifingu i ujedno predstavljao slovence.Tu sam se sreo sa Jef-om, tim lider USA, podsetio me je na naše zajedničko letenjeu Valadaresu. Na žalost on je sada u invalidskim kolicima, zbog pada pre tri godine baš tu u Valle-u, ni malo prijatno.. Sve ide uobičajenim tokom, za juče je penaliziran jedan takmičar koji je bez odobrenja slteo na start, zbog jednog čvora na kanapima. Sinoć se mnogo čekalo na obradu rezultata, organizator je obećao da ce to popraviti. Zeljko 120, Vlajko 117, ja 94. Na startu smo kao i juče, sve funkcioniše bolje, Roni Helgesen nam je dao info o zadatku pre nego što je objavljen na tabli. Obzirom da je juče bilo mnogo pilota u cilju odlučili su se za 91,7 km. Startni cilindar je EXIT oko DO1, u 12.45, potom B26 (La Pila), B32(Llano), B05(Diviza antena) cilj 1kmSS, fizička linija 200m na G03(Qintanila).
Većali smo da li da poletimo pre glavne grupe, ili da čekamo svoj red. Odlučili smo se za drugu varijantu jer čekati u termici 1 sat i petnaest minuta i posle leteti još devedeset kilometara bit će iscrplujuće. Temika je slabija nego juče, manje je i turbulentno, baza niža. Ja sam izvrteo samo jedan stub ispred starta, potom pored Pinjona ka Krejzi platou. Stižem na Nož da se pozicioniram za izlaz iz cilindra. Nisam dobro visok ali krećem napred. Pre tačke ima nekih stubova ali sam u jednom samo gubio vreme, već počinjem da kasnim.. Overavam tačku i pojačavam gas, ide dobro, preskačem još jedan stub i to je greška, curim do 2 metra iznad nekog grebenčića. Odlučio sam se za zavtrenu ali sunčanu stranu i probam izlaze svake doline. Već sam se pomirio da moram sleteti kada sam zavrteo neki balon. U pomoć stiže jedan Peak i raketiramo se do baze. Dalje koristim kumulostradu i lako overavam B32, u povratku uskačem u grupu koja mi je prethodno izmakla. Čujem jak prasak, pogledam u pravcu: krilo je usukano bez kontrole i potom crveni kontejner rezerve. Brzo vadim fotoaparat i fotografišem žutu rezervu u padu ka terenu. Nastavljam dalje prema Krejziju i molim Boga da se dokopam stena. Na platou je turbulentno ali diže. Dalje sam u društvu Omege (Heli) i Boom-6 (Ari). Do Divize B05 idem nisko alpskim stilom što je nešto sporije ali zicer. Nakon overe tačke pokišavam da namotam do baze i to na prevoju čak smo i iznad baze, fotografisano. Putanja do cilja je OK, Compeo me malo buni sa nebuloznim podacima o AaGoal, tako da penjem više nego što je potrebno. To koristi grupa koja je bila severnije i kreće pre mene ka cilju.Stigao sam sa 190 m visine uz 62km/h TAS-a. Vema sporo, ali za utehu malo bolje od juče.
27.01.T3
Od jutra ide sve OK, ali sa puno latentne nervoze, do starta se vozim pincom u društvu Hrge (on leti fantastično, juče nije imao sreće sa finalnim glajdom), prati me užasna muka jer je put dugotrajan a finale je začinjeno većom količinom prašine. Na startu je organizacija sve bolja, dobili smo i druge karte, nema gužve u redu za startovanje. Na nebu nema kumulusa kao prethodnih dana, znači bit ce teško. Zadatak je 94,6 km, D01, start na B14(Miguey)2km enter, B14(Aguila), B30(Saucos), B26(Diente), G03(Quintanilla). Primetan je pesimizam na startu kod većine pilota, pa čak i kod Ronija. Komentarisali smo da dobri piloti žele da se smanji broj sporijih pilota u cilju...
Krećem sa odličnim startnim brojem 72, jer je dosta pilota u jučerašnjoj trci ostalo kratko na fizičkoj liniji. Malo nervoze oko postavljanja krila, ipak lagano penjem ispred i iznad starta pa ka El Pinjon-u. Obzirom da nema kumulusa prilazim steni bliže, potom na Creazy penjem do grupe. Jedan Avax ima žestoku kravatu, pucaju asimetrije i frontalci pa se udaljavam od grebena uprema dolini a zapad. Visina nije baš najbolja, ali imam bližu poziciju za overu cilindra i prve tačke. To mi ide glatko, Jasen ima ozbiljan frontalac, koji dugo sanira. Kasnije sam ga izgubio iz vida. Tu je i Vlajko. Ne zadržavamo se dugo idemo nazad prma Creazy grebenu ali sa suprotne strane. Sa grupom u kojoj je i Urban idem više zapadno. Nije loše, penjemo, ali tu proradi moja svojeglavost pa centriram na svoju ruku... rezultat malo niži u odnosu na grupu koja agresivno kreće prema tački. Ne želim da izgubim lidere, pa jurnem i ja sa manjom visinom. Na tačku stižem par sekundi kasnije i nisko, toliko da ne mogu ni da je overim, nedostaje 65m (taška je na vrhu brda). Kreće moj horor, baloni se otkidaju u suprotnom smeru od grebena i tačke, pokušavam da izvrtim nešto, čas ide pa više ne ide i tako uporno gubim metar po metar. Nervoza raste a baloni slabe, okrećem u visini niskog drveća na 5m visine u stubu od 0,2m/s, veoma dugo. Koncentracija me je skroz napustila i pokušavam napred sve više se približavam kanjonu. Iznad mene su svi otišli, bespomoćan odlučim se za sletanje u sred kanjona. Ni sam ne znam od kuda, dolazi nekoliko dečaka koji mi pomažu u pakovanju, nošenju opreme i orijentaciji. Neverovatni su piju vodu sa potoka (bare), nose ogromne terete i zadovoljni su sa dvadesetak pezosa nagrade.
Nazad u HQ, idem istim pincom i vozačem Alesandrom tako da mije dan ful bezvezan, uz put kupimo jednog južnoafrikanca u San Pedru. Željko šalje poruku da je u cilju, ali ga je preseklo krajnje vreme trke, Vlajko iznad 40km a ja oko 21km. Valjda smo ekipno bolje. U štabu saznajem da je Karlo odradio 40-tak km, Hrga u cilju, Zoki Labović u vrhu, svi kažu da im je bilo teško, siguran sam da nije kao meni. Ovo mije najgora trka u karijeri, šta reći, loša odluka, želja da se leti brzo sa malom visinom dovodi do velike i nepopravljive greške.
Popio sam dva piva da utolim tugu i na spavanje, Želko i Vlajko su otišli u nabavku namirnica i do Prevca po program za skidanje trekova, sutra je novi dan i nova trka.
28.01. T4
Sinoć sam ostavio krilo u HQ, pa nisam morao da nosim ranac do vozila, Vlajko me je zamenio i pripremanju doručka, nešto nisam u formi. Stižemo samo da uzmemo liste od juče i u vozila. Rezultat od juče je moj pad od 24 mesta na ukupnoj listi zbog poražavajućih 109. poena. Odlučio sam da danas ne jurcam..
Zadatak je 83,9 km, stratni cilindar 6km Exit oko D01, do Divize B05, do Monarke B17 sa cilindrom 2km, nazad na start D01, kraj SS na B48(Cerro Gordo) cilindar 400m i overa trke na G01(Valle de Bravo) cilindar 400m. Odlučili smo da čekamo svoj red za start, što nije dalo baš dobar rezultat. U startu sam otišao više ka Espini, manja gužva ali i manja visina od grupe na Creazy. Ne ide loše, preko doline prema grebenu a onda polu alpskim stilom napred. Lideri vuku veoma jako, na OT je velika gužva, lideri vraćaju a mi iz druge grupe dolazimo. Brza overa i nazad alpski do prevoja kod B01, tu sa Keiko vrtim odličan stub i na glajd prema B48 gde lideri markiraju dobar stub. Na moje zaprepašćenje tamo stižemo Broersa i Urbana. Vrtimo stub a Urban se žali kako mu danas nije dan. U par zaokreta me ostavlja 50 m i kao furija juri napred. Pitam se kakav li je kada mu ide? Ja se odlučujem za zicer putanju podno kumulusa u blagom luku, kod G03 dolazim sa mnogo većom visinom od Urbana i pronalazim odličan stub do baze, ispred mene neko muvanje, neznam šta se dogadja, da li da idem napred kroz dolinu ili po grebenu. Odlučio sam severozapadno na greben na kome je velika grupa lidera u povratku sa take 3km puta dva plus penjanje kasnim 12minuta. Tačku Monarka sa radijusom 2km sam lako overio i nazad sa jednim ruskim pilotom na Edge-u. Ide mi dobro srećem Vlajka. Vrtim do baze i mislim da imam cilj u šaci. Malo nesmotrenosti i Merkuri sa desne strane me pretiče, pojačavam gas i pravo u pravcu kumulusa koji sam koristio u prvom zadatku. Povuklo me je dobro napredovamje i mislio sam da mogu sa 400m zalihe da overim D01, preskačem dobar stub da bih pretekao 5 pilota. Gorka pilula je usledila samo nakon nekoliko minuta, jedan pilot pada u šumu nadomak tačke i traži pomoć, ja i još jedan Icepeak pokušavamo glavom kroz zid, i naravno olupamo se. Sada je vrag odneo šalu, treba smiriti krilo u rotoru i pronaći nekakvo dizanje, probam na jednoj steni i mislim ići će, na kratko ali dovoljno da mi jedan Boom(Labović) i T-racer odu iispred nosa. Sada, nazad u dolinu i u visini 10 metara centriram nekakav dim iz ognjišta, pola sata vrtim 0,1 i 0,2, živci su na izmaku, jedan Icepeak se pakuje ispod... Pomeram se na zapad u šumu i na desetak metara iznad krošnji visokih borova okrećem jedinicu, ako ispadnem jedino sletište je šumski put ili visoki borovi. Ipak, Bog me je uzeo pod zaštitu pa pošalje 2,5 m/s, u pomoć dolaze jedan Boom i jedan B-sport, sada ide lakše, sa750m zalihe krećem na D01. Kuda sada, kada sam u zaostatku sat i više iza grupe, potpuno sam, odluka je po grebenu prema Creazy, iza El Pinjona jaka turbulencija mi kaže da ipak idem ustaljenom putanjom ispred. Gubim vreme ali sigurnije je. Stubovi su sada sve slabiji, gledam hoću li stići do krajnjeg termina u cilj. Na sreću ide dobro i u cilju sam 20 min pre zatvaranja. Veoma sporo, zato što sam hteo da budem brz na triki mestu (PLATO).....
Vlajko je pao na istu foru i za razliku od mene nije imao sreće pa je tamo i sleteo, Žeki je negde oko 39 km. Otišli su do grada a ja kucam izveštaj i odmaram za sutra, ko zna šta će nam spremiti.
29.01. T5
Dan je započeo mojim kulinarskim vratolomijama, od pohovane paprike do kajgane, jurnjavom za baterije i vožnjom u busu punom isparenja od goriva.
I kao što rekoh, ko zna šta će nam spremiti, bilo je žestoko 114 km. D01 exit cilindar 6km, B26, B41 cilindar 3km, B18, B36 cilindar 4km, B47, G03 1km SS, G01 fizička linija. Pre poletanja obavljamo fotografisanje i konsultaciju sa Labovićem, a onda Vlajko i Željko poleću u predgrupi. Ja sam sačekao da se ne zamaram u termici ispod baze. To je bilo dobro, poleteo sam pola sata pred otvaranje cilindra i relativno, dobro se pozicionirao. Moglo je i bolje da nisam napravio previd u postavljanu vremena na ruti. Krećem na glajd i pomalo dajem spid, centriram jedan od 3m/s i opet na spid. Kod sledećeg spida pre tačke, ponovo puca kanap... To me je baš dekoncentrisalo jer u napadu na Tri Kralja vidim kako me deru četiri krila. Ipak, sanšao sam se i vrtim dobro, pratim grupe i polako se pozicioniram za dalje prema Monarku po konvergentnom talasu. Jedan zaokret nepažnje u stubu, loš izbor grupe, me za samo nekoliko sekundi stavljaju u pasivnu poziciju. Nemam izbora već da se ka Sero Gordo B048 prebacim bez spida ne bih li zakačio stub u kome je Labović. Ne stižem, on već kreće kumulostradom na istok. Sada potpuno sam lovim stub na maloj visini, uspeo sam ali sa malim učinkim samo 2m/s. Dolazim do baze veoma sporo i krećem u dolinu gde već ima i drugih, prepoznajem Broersa, vrtimo skupa. Broers je bolji u centriranju, stub je takoreći tuberkulozan. Stigao je i Željko, vrtimo, ali učinak je slab. Željko napušta stub i kreće nisko prema Monarki. Ja pratim Broersa ostali nas ali su znatno niži. Na brdašcetu zapadno i iznad cilja G03, nalazim slabo dizanje, pridružuje mi se jedan beli Boom 6 i znatno mi pomaže da nadjem jače dizanje.
Željko je sleteo a ima i još iscurelih, znači dans je teško. Vrtim krajnje oprezno, stub nije ni 20% do jučerašnjeg na istom mestu. Dobazirao sam i pokušavam da po ruti ka zapadu stignem Broersa i onog Boomeranga. Nema pojma, mora sam da vrtim sve šta ima. Na 3km od cilindra srećem lidere, ima ih mnogo i veoma su brzi, vodi Maurer i koristi maksimalno sunčani deo kumulusa na konvergentnom talasu. Veoma brzo i visoko putujem prema OT B41, overavam i vraćam se ali nikako da steknem društvo. Jurim za žutim Gradijentom ali ništa. Iako sam definisao teške uslove, mislio sam da će jače raditi u povratku. Greška. Našao sam slabo dizanje ali sa dosta zakošenja, mislim da napred mora raditi bolje pa napustim i krenem prema okidačima koji su juče fantastično radili. Na žalost ništa, borim se po grbenu na istoku sa svakim milimetrom ali ne ide cela dolina je u senci i ja moram na sletanje, na 1,8 km od cilja G03, jugoistočno. Veoma slabo, ali zaista sam dao sve od sebe, jednostavno ne ide. Vlajko je sleteo skoro gde i Željko, uveče čujem da je tu sleto i Karlo sa Labovićem ali su oveerili B41 kao i ja. Urban i Primož nisu u cilju. Pešice stižem do cilja da posmatram finale velemajstora, tamo je i Vlajko. Veličanstven doživljaj, iscrpljeni od višesatnog napora ulaze u cilj i na sletanju većina pada od umora. Mislim da Maurer nije dobacio za sto metara, a u cilju četrdesetak pilota, Ari, Mads, Aljaž, Hediger, Caron, Prevc, Donini,.....
Natrag u HQ, pržnjenje instrumenata,veoma je loše, samo 57.3 km, na večeru i kući na analizu i skidanje fotografija. Razgovarao sam sa Madsom u vezi Nordic Open-a rekao je da će nas obavestiti čim krene plaćanje.
30.01.T6
Jutro standardno, pripreme na startu teku u popravljanju spida, prevezao sam kanap pa pomogao Karlu da pretesteriše kotur za spid i zameni sa drugim. Obavili smo fotografisanje sa novim majicama, i na brifing. Zadatka je 87,5km, D01, B0(Cerpel) startni cilindar 1km exit, D01, B46(Stags), B27(Stmar), B30(Aguila), B42(Caulte) cilindar 4km kraj SS, G01(Valle de Brave) cilindar 400m.
Zeljko i Vlajko su odlučili da polete u predgrupi, što je danas bilo jako dobro jer termika nije radila kao juče. Ja sam to kasno ustanovio pa sam morao da čekam na svoj red, a to je 105 mesto. Jedino što mi je ulivalo nadu jeste društvo, Maurera, Prevca i Broersa. Odmah vrtim ispod Mitka iz Bugarske i tuširam se u kapima vode iz njegovog balasta. Odvajam prma Maureru sa još dva Icepeak-a. Kada je Maurer krenuo prem El Pinjonu krenuo sam i ja, odlična putanja, preskačemo do Creazy grbena i on mi tu beži, ostajem sa Icepeakom i penjemo uz prelaz ka Espini. U cajtnotu sam i krećem na overu cilindra nespreman ali po idealnoj putanji, punoj dizanja. Overa tačke i nazad ka D01, eh tu je haos, ne zna se gde ko vrti gde je jako a gde slabo. U jednom momentu vrtim sa Labovićem u grupi od desetak krila. Ne svidja mi se, zanos je veliki sa zapada i idemo iza grebena što bi moglo da predstavlja problem za overu naredne tačke. Napuštam stub i odlazim više ka Pinjonu tu nalazim stub u malobrojnom društvu, ali u zanosu ide direkt ka OT. Eh kada bi sve bilo tako jednostavno ne bi bilo interesantno, jak nispon me dovodi na 600m od tačke na samo 20-tak metara visine iznad tla, ponovo tražim i nalazim samostalno balon koji me ubacuje u cilindar a potom raketa od 4m/s do baze. Oko tačke šarenilo tamo gde sam našao stub ima sletelih neki dolaze sa istoka veom nisko.. Sa jednim Edge-om Merkurijem i MantromR, nastavljam po kumulostradi na jugozapad, oni daju gas i skreću ka zapadu a ja ne želim da rizikujem, idem direkt iza El Pinjona. Baterija na RST crla, gluv sam. Prošao sam istom putanjom koju mi je pokazao Maurer i to je bilo OK, ispod na steni vidim vozilo GSS-a, kasnije mi je bilo jasno zašto.. Moja maršruta je malo sporija ali zicer, desno od sebe vidim puno krila nisko na prevoju prema grebenu Tri Kralja, meni je pod bazom sasvim OK. Nema šta da jurim rezultati su mi veoma loši pa hajde da se vozim lagano do cilja. Tako i ide pred B27 pridružuje mi se Martin Orlik, eh ko da odustane od 1na1. Krećem malo oštrije i odmah zapadamo u problem na grebenu koji vodi prema B30. On se vadi izlaskom u dolinu, ja pokušavam više puta da odradim isto ali ne ide, vraćam se na svoju „greben“ taktiku i probijam se u rotoru spreman na kolaps. Uspeo sam kao i na prvom zadatku, ulazim u dobar stub, stiže i Vlajko ali sa većom i pametnijom visinom. B30 smo overili lako i brzo, sada ima dve varijante, u senku direkt na Creazy ili po ivici sunčanog dela kumulusa ka Espini. Izabrali smo ovo drugo, stižemo Orlika. On sondira kod sela San Pedro dok mi hvatamo slab stub na prevoju. Vlajko je našao srž pa svi idemo ka njemu, dobazirali i pratimo konkurenciju. Plavi Boom6 i Orlik kreću u luku po konverkentnom talasu, Skywalk takodje, nas dvojica okrećemo još jedan krug tik do baze i onda strejt na OT. Meni se isplatilo, jer moj Boom je sporiji, a stigao sam malo viši i za par sekundi pre Orlika, Vlajko je niži i malo sporiji. Tu vrtimo par krugova koje Boom6 bolje koristi, onda ja, pa Orlik. Obzirom da je na sledećoj tački cilindar 4km, odlučim da idem sa minus 200m AaGoal. To se isplatilo, stigao sam i do G01 sa puno visine. Na cilju neka čudna atmosfera, Mast je rekao nešto Evi koja samo što je sletela i ona je zanemela. Ja klecavih nogu spremam aparat da fotografišem Vlajka kada začujem povike, vidim jurnjavu kola hitne pomoći i fotorepotera prema gradu. Odmah sam se presekao jer na nebu ne vidim Boom4, pitam Alberta šta je bilo, kaže, Boom4 rezerva. Otrčao sam kao bez duše do kuće i dvorišta gde je Vlajko završio svoj prvi ulaz u cilj na ovom takmičenju. Srećom, nepovredjen napravio je samo malu štetu na jednom krovu i doskočio u sred dvorišta, neoštećene opreme...Morao sam da ga iskritikujem za wing ovwr zbog kojeg je upao u asimetriju, kravatu i spiralu sa usukavanjem. Na cilju grobna tišina, ubrzo saznajem da je švajcarski pilot Stephan Smocker poginuo na steni iza El Pinjona, zato je tamo bilo ono vozilo GSS-a. Vlajko kaže da je gledao celi dogadjaj od kolapsa do udara u stenu, Heli iz Austrije je uspeo da sleti pored teško povredjenog pilota ali on je ubrzo preminuo. Otišli smo u smeštaj i u društvi Stefana iz Rumunije slistili dva paketa piva, kako bi lakše spavali.
31.01. RD
Inače, spavaje nam ide jako loše i posle toliko dana, obično se svi budimo oko 3 i pokušavamo zaspati do 5, onda se malo i zaspi, tako da ustajemo oko 7.30 prilično umorni i bezvoljni. Prema pravilu nakon 6 zadataka sledovao nas je dan odmora. Obzirom na jučašnju tragediju, to nam je svima trebalo. Željko je otišao na brifing tim lidera a Vlajko i ja smo ostali da odmaramo u sobi. Ubrzo nam je javljeno da idemo na organizovani odmor u Alberta golf terene, gde ima bazen i SPA. Nismo propustili tu priliku i veoma se dobro opustili u društvu lokalnih bogataša. Nakon toga ručamo u obližnjem restoranu u društvu rumuna, pred veče, pakujem Vlajkovu rezervu i proveravam kanape na njegovom Boom-u.
01.02. Memorial flight
Željko je otišao na tim lider brifing i poslao poruku da neće biti zadatka ali da se ide na letenje po proceduri. Ja uz put svraćam do nautičke prodavnice da kupm koji metar kanapa za speed, ako opet pukne. Jooj dadoh 24 dolara za nekoliko metara kanapa, ali kvalitetnog. Do starta se, ovaj put, vozimo komfornim kombijem i znatno je udobnije nego sa pincom ili mini busom.
Na startu je održan brifing povodom smrti Šmokera i po meksičkom običaju, preminulom se nije odala počast minutom ćutanja već višeminutnim aplauzom i povokom. Bilo je zaista teško za sve ali najteže je Martinu i njegovim drugarima iz SUI tima. Planiran je memorijalni let - prelet do Valle-a i da tamo izbacimo cveće. Obzirom da je na startu duvao jači vetar, upozoreni smo da ne nadlećemo greben na kome je Stefan poginuo. Bilo je više pilota kojima meteo uslovi nisu odgovarali. Kalvo je tražio više puta info o stanju turbulencije u vazduhu, dobio je nivo 1. Ja sam poleteo skoro isto kada i Vlajko. Hteo sam da fotografišem Vlajka i Željka u letu što je više moguće. Nisam ni znao da je Željko imao gadan frontalac i kravatu, izvukao se bez rezerve. Nakon obavljenog fotografisanja Željkovog krila, ispenjao sam do baze pa onda preko Penjona ponovo do baze, prema Valle-u. Meni je let bio miran i lagan. Pre Sero Gordo stiže me Vlajko ali dosta niži. Još par fotosa njegovog krila i obližnjih farmi, golf terena i na glajd prema Valle-u. Tamo sam izbacio cveće i na sletanje.
Na sletištu tiho, fotografišem još par letača na sletanju i Maurrove eksta dobre WO, zaista je vrhunski letač, divim mu se. Željko se opredelio za sletanje ispred starta u dolinu, što je bilo jako loše iskustvo, obzirom na turbulenciju koja ga je tamo zadesila. Preko radiostanice smo upozoreni da se tamo ne sleće obzirom na probleme koje su imali svi piloti na toj poziciji.
Popodne smo proveli u kraćoj šetnji po pijaci i društvu Labovića u kafani kod Vlakove konobarice.. Uveče su Vlajko i Željko ostali sa američkim timom u restoranu Riza, a ja sam otišao do glavne crkve gde je održsn pomen pok. Šmokeru.
02.02. T7
Malo smo ekspeditivniji, ustajemo ranije, doručkujemo i stižemo na prevoz komfornijim vozilima. Na startu uobičajeno, popravke podešavanja, razmena ideja i iskustava. Zadatak je brzo pripremljen, 97.4 km, D01, B03 radijus 1km start, B19, B27, B36, B42 radijus 4km, G03 radijus 400m.
Danas sam odlučio da poletim medju prvima, odmah posle Vlajka i Željka. Oni su bili dosta brzi u preskoku na Creazy i pod bazu. Obzirom da je juče bilo dosta hladno, vozao sam pola sata ispred starta do 2800m ASL, a potom na Pinjon i na G-spot. Stubovi su dosta teški za centriranje pogotovu kada je gužva, zato često izlazim u smeru Espine. Pred otvaranje trke, vidim Maurera kako vrti u useku kod Creazy-ja i odmah idem ka njemu, pravi stub koji nas katapultira preko 3200. Nedostajalo je još malo vremena da se bolje pozicioniram ali ovo je do sada najbolje, odmah se kreće po maršruti.U povratku sa B19, vidim da je Labović fantastično krenuo najviši i u znatnoj prednosti. Pratim Maurera i grupu koja
ide prma Tri Kralja, iako sam sebi zamislio drugačiju rutu. Ova grupa je još skrenula na severozapad ka grebenu Divize (tako su uradili prošli put). Imam dobru poziciju, ali oni idu veoma brzo i oštro. Na kraju grebena ostajem samo sa dva Magusa u društvu. Preko radio veze čujem da Željko i Vlajko idu direkt, Vlajko se čupa sa male visine. Overavam B27, lako ali ne baš tako brzo, srećem Željka. Idem dierekt preko doline ka B36, lideri su dosta izmakli. Tu imam društvo, ali opet ja mora da se izletim i krenem ravno na tačku najkraćom rutom. Grupa u luku ima manje propadanje i stiže brže i kavalitatnije. Na grebenu ispred tačke u isprekjidanoj zavetrini sa mukom dobijam visinu za overu. Stižu Vlajko i Željko, imaju odličnu visinu, ne oklevaju odmah natrag prema startu. U društvu jednog Airwavea, B5 i Magusa uspem da dobijem preko 3200 pa napred ka cilju. Željko i Vlajko su se malo zaglavili. Pre kanjona ja se lako prebacim i vidim da stiže i Vlajko. Stižemo sa OK visinom na greben ispod starta, Željko je sleteo. Termika je oslabila, grupa koja je bila ispred nas je dobazirala i kreće na gladj. B5 je ispao iz stuba Airwave-a ne vidim, Vlajko je nisko na grebenu, u šumi nekakv glajderi rezerva, sa Magusom se penjem do pristojne visine i krećemo uz nisko predvodjenje crveno belim FR4, odakle je on došao nemam pojma Dosta iscrpljen puštam ih napred pa ja polako svojom rutom do Cerro Gordo tu okrenem par krugova i već mislim da sam ih pretekao jer oba mora da penju, Magus penje i odviše. Na žalost ruta koju sam izabrao prema B42 nije bila dobra i stižem u cilindar jakooo nisko, na grbenu se vadim puzanjem po padini pazeći da ne otkinem speed sondu. Obzirom da je kraj dana ne mogu da računam na jače podizanje i sa samo 10m rezerve krećem u svoj najludji finalni glajd, preko jezera. Mislio sam da će ići lagodnije, kada sam shvatio da su šanse za suvi prelazak manje od 3% bilo je kasno. Na sredini jezera sam još popustio trimere i osmatrao da li ima nekava rezervna varijanta, čamac, platforma dok, ali ništa. Odmerim gde je najkraće i najpliće pa samo upravljam telom, brzina full. I zaista, čas vidim sebe u vodi a čas na kopnu, čujem Compea kako svira overu cilindra a ja imam samo metar i po iznad vode, do obale još dosta. Spremio sam se da podignem instrument kako ga ne bih skvasio ali odustajem jer STIŽEM. Na dva metra od vode glisiram po blatu i pesku, čujem povike i aplauz, ŽA DLAKU, ŠINKO. Stižu i neki da mi čestitaju na ludosti, Keiko J. Koreja i momci iz USA, oni su to i snimali... da se naježiš.
Ja pakujem a jedno belo krilo ide preko jako nisko, jaoj, neće valjda i Vlajko kao ja. Radio veza ne funkcioniše, ne čuje moje povike i ne odgovara, ipak pravi zaokret i sleće na privatnu plažu na 1.2 km do cilja. Naravno u cilj dolazi gliserom.Priča kako je imao frku u letu i da je morao da mokri za vreme leta, pri čemu je kažnjen sa jednim frontalcem. Naporan dan i fantastična trka, na žalost bilo je 4 rezerve i jedan sudar, Greg je sleteo negde ispred Željka, Simon i Eva su odustali od takmičenja posle Šmokerove pogibije...nije lako. Uveče Željko sa kamene ograde jednog zatvorenog kafića šalje izveštaj za VSS.
03.02.2009. T8
Ponovo imam problema sa spavanjem, ista priča od 3 sata ujutro do 7.30. Vlajko sprema lagani doručak i idemo da tražimo komforniji prevoz. U kombiju smo sa Labovićem i vršimo analizu jučerašnjeg leta i mog finalnog glajda. Već smo daleko od gradića kada sam se setio da nisam poneo kacigu i instrumente. Zaustavljam vozilo, izlazim, za 3 minuta ulazim u taksi i do smeštaja. Trčim do polazišta ali svi prevozi su otišli, spasioci idu samo do podnožja, pa pnovo drešim kesu i taksijem do poletišta. Stižem, knap, da popravim speed i pripremim krilo kada sledi poziv za brifing.
Zadatak od 114,6km, D01, D01 6km cilindar exit, B27, B15, B41 cilindar 3km, B27, B48 cilindar 1km kraj SS, G01. Poležem u predgrupi kada je slobodno za sve, oblačnost znatna baza na 3300 do 3400. Dojadilo mi da vrtim spirale za izlazak iz oblaka pa se prebacim na Espinu u vetar i sunčanu stranu. Tu je baza nešto niža ali je dotok permanentan i manji je uticaj čeonog vetra ka OT. Umalo da promenim poziciju prema mnogo većoj grupi na severnoj strani kada vidim Doninija da je i on odabrao moju stranu. Ostajem na svome i malo niži od baze, krećem na glajd, ide odlično, ništa ne menjam, tu je i Maurer ali viši i znatno brži. Overavamo OT i odmah prema Tri Kralja, nalazim jedan srednji stub za prebacivanje i dolazim na greben sa odličnom pozicijom. Mami me grupa na grebenu Divize, ali odustajem, jer je nepovoljan vetar. Odlično, penjem sa Labovićem i Sijongom. Brzo kreće, prema Sero Gordo, tamo sa Anjom Krol na prevoju dobaziram i odmah na glajd prema B15, Tu na platou penjem sa Jasenom, on šiba napred ja malo zastajkujem da ne omašim koji stub. Vrtim na OT sa Podobnikom i Urbanom, vidim da Labović ide grebenom pa i ja za njim. Sve ide veoma dobro da bi trajalo, Kod B41 na 4 km meni Compeo svira overu cilindra a svi koji su oko mene idu joiš napred. Zbunjen sam, nije moguće da su svi pogrešili u cilindru, termičkog, jakog, stuba nema, idem nasumice za njima i savim paušalno okrenem gde i oni. Zovem Željka i Vlajka za pomoć da mi kažu koliki je cilindar ali su oni u vadjenju sa male visine i ne mogu da mi pomognu. Odlučim da se ne vraćam na tačku i da nastavim dalje pa kud puklo da puklo. Sada idem nešto sporije prema platou, odlično nalazim stub i penjem u društvu sa Keiko do baze i malo više bočno po kumulusu. Željko mi se javio, zbog baterija ostao bez variometra i iscureo, u kraj njega je i Vlajko, negde oko B15, kaže da je cilindar 3 a ne 4 km. Ja idem dalje. Glajd prema platou Creazy kad vidim rezevu kako pada prema šumi. Obzirom na vidjeno smanjim gas i pomerim se prema zapadnom grebenu. Icepeak i Merkuri su dobazirali i u konvergentnom talasu brzo grabe prema B26. Moja uzdržanost u penjanju me je sada dosta usporila, upadam u jak čeoni vetar i nispon. Na 2 km pre tačke sam ubedljivo najniži u nisponu od preko 5m/s. To mi je bio znak da je u blizini jak stub. Tako i bi, centriram jak stub od 2,7 do 7m/s i idem na tačku tek kada sam dobazirao. U povratku ponovo preko Tri Kralja, penjem do baze i nešto ranije od drugih krećem na glajd prem Sero Gordo B48, crveno zuti Icepeak me prati i pretiče, ima kolaps, ja mislim otarasio sam ga se kada on ponovo u preticanje, sa njim i Ari iz Finske. Ne želim da se izlažem opasnosti i da gazim jače speed već sa 40% imam ground speed 64 km/h, dovoljno, ionako ne mogu puno da dobijem. Overa cilindra ide glatko imam i visinu za cilj, pa lagano krećem na poluostrvo na zapadnom delu grada i u cilj na sletanje. Neizvesnost, da li sam overio B41, taje do pregledanja GPS-a, na grubo vidim da je distanca 2,95km, ipak sa zebnjom predajem Compea na pražnjenje. Rezultat je pozitivan, 03.07....uh baš sam srećan, najzad jedna trka koju sam vozio u skladu sa svojim potencijalom.
Ceo tim ide na večeru ali Željko je nešto bolestan i ne može da jede, samo je poslao izveštaj Djoletu i pao u krevet. Vlajko i ja smo otišli do Stefana iz Rumunije na druženje – žukru sa Jasenom, moldavskim i turskim letačima. Žeks je u medjuvremenu povraćao, ostaje da spava do jutra pa čemo videti šta dalje.
04.02. T9
Dan otpočinje kuvanjem čaja za bolesnika i laganim doručkom za nas dvojicu jer su nam rezerveu frižideru presušile. Željko donosi odluku da ne ide na letenje jer se oseća jako malaksalo.
Današnji zadatak je 106,5km, D01, B15 radijus 6km exit, B32, Bo5, B41 radijus 3km. B01, G03 1km ESS i fizička linija. Dva trika u zadatku, statni cilindar i B41. Poleteli smo odmah, imao sam dve opcije za pozicioniranje i u sat vremena sam sve probao. Olučio sam da ostanem na liniji kursa i ivici cilindara od 5,5 do 6,5 km tu je odlično dizalo, baza na 3400m. Društvo nam prave italijani Bijazi i Donini te sam Maurer. Ne lezi vraže, 9 minuta pre starta sve puca i ostajemo u plavetnoj nisponoj rupi dok se druga grupa približava od strane Creazy-a. Tu sam već pukao, tražim nekakav stub na ivici kanjona prema startu, Vlajko izlazi iz cilindra i tamo penje, imao je bolju visinu kod otvaranja ali posle je pogršio i sleteo na 20-tak km. Ja sam u društvu jednog Edge-a izvukao visinu za overu tačke i sa puno luzera počeo da se prebacujem ka Creazy grebenu. Tamo imamo problem, zapadni vetar duva paralelno sa padinom pa je teško centrirati. Za ovih nekoliko dana upoznao sam ćudi ovog grebena pa krećem agresivno u vetar i traverzno na plato, 3,5 m/s je bila dobra nagrada za upornost i hrabrost. Prebacujem se na greben prema Divisa anteni, ito dobro idem po konvergenciji jer je od strane jezera jak severozapad. Nisam ni znao koliko je ljudi iz prve grupe zastalo kod jezera dok se nismo sjatili u jedan strub, penjemo na 3500 i pravo preko grada i jezera prema B41, to do sada niko nije radio uvek se išlo okolo po grebenima. Moram priznati da sam bio skeptik, ali društvo Anje Krol, Keiko, i još nekolio pilota ulivalo je nadu. Stigli samo na 50-tak metara visine da ukačmo stub od o,2 do 0,8, to se posle pretvorilo u 2 m/s. Samo jedan zaokret nepažnje i veći depo grupe mi beži pod bazu. Ostajem sa tri krila ali slabo saradjujemo, iskačem iz grupe i krećem napred. Ubrzo shvatam da je potez loš i vraćam se na greben, sačekam povoljnu situciju, da malo otvori sunce i da pozicioniram jači deo u bazi. Tako je ibilo, kada sam se dokopao baze, do 7km pre B01, nisam se više odvajao od nje. Dolazim na tačku visoko , srećem lidere koji odlaze na finalni glajd. Overa B1 je bila malo teža zbog jakog čeonog vetra, ipak u mojoj grupi koja me je sačekala bio sam najviši. Dobijanje visine ide teže jer je kraj dana, ipak i to odradim valjano, već vidim sebe u cilju..
Eh tu ide još jedna greška, pomislim 200m je dovoljno za finale i krenem, jer sam bez spida od otvaranja cilindra. Magus pored mene prolazi kao da ja stojim, potiskujem prednje gurtne ali bez efekta. Ostali kreću ali stidljivo. Na žaost uz put ništa nije radilo tako da sam morao da se zaustavim na livadi kod dalekovoda na 2,2km pre cilja. Kada sam tamo video još tri pilota i Luku Doninija, bilo mi je lakše. Dok se mi jadamo kako smo pogrešili, preko nas preleće Keiko i još jedan Peak. Ostali su negde sleteli uz put.
U povratku u smeštaj presekala su me kola hitne pomoći parkirana ispred našeg ulaza, pomislih Vlajko je negde povredjen pa su ga dovezli. Medjutim to nije bio razlog, već Željkovo stanje zbog čega su došli i obavili pregled. On i dalje ne mrda iz kreveta i sobe, doneli smo mu hranu iz restorana.
Današnji zadatak me je iscpio potpuno, Urban je pobedio, svi slovenci su dobro plasirani, Aljaž ima šanse za medalju, navijam za njega.
Uveče, Vlajko i ja idemo kod slovenaca da bi aktivirali program za skidanje trekova na mom računaru ali Prevc je otišao na sastanak zbog Nordic open- 09. Popravljam speed, stavio sam nautički kanap i prebacio ga preko daske sedišta , na bazi preporuke nekih pilota. Ostavio sam samo dva gazišta jer treće nemam namere da ovde koristim.
05.02. T10
Svako jutro isto, pogledamo kroz prozor i vreme je super za letenje, pakujemo stvari i pravac transport. U vožnji rekapitulacija jučerašnjeg letenja i rezultata. Željko je malo bolje pa će posle jučerašnje pauze na letenje. Vlajka su kaznili sa 100 poena zbog agresivnog letenja (ili zbog akrobacija-rezerve?).
Na startu proveravam još jedanputa speed i imao sam manjih propusta, popravljeno. Zadatak za danas je 117km, D01, B31 startni cilindar 6km enter, B31, B01, B15, B26, G02 1km ESS, G01 fizikal.
Krećem sa predgrupm, jer sam se sada navikao na čeknje u startnom cilindru.Nije loša termika, čekam na Creazy platou i osmatram šta čine drugi. Nije baš najbolje ali vidim da švajcarci kreću 4 minuta ranije što je taman dovoljno da prevalimo kilometražu i overimo start. Na gljdu sam sa Marinom i Primožem. U cilindru pre tačke, lideri su već markirali stub, odradim par zaokreta pa napred tu je i Labović. Tačku o veravam lako i vračam na termiku gde srećem Vlajka i vrtim sa Krolovom, Labovićem i Elizom. Počinje osipanje neki su večćkrenuli na direktan glajd, pa i ja. Iako sam planirao povratak na Creazy i preskok do Tri Kalja, ja kao zaslepljen idem napred (prema Espini), nije loše ali znam da ću biti malo sporiji. Sa manjom grupom overavam OT i odlično penjem za preskok ka La Casi, uh, tu sam došao nisko i u vrlo nezgodnom stubu se borim za opstanak, veoma usko i kaskadno, ali idem dalje. Vidim snimatelja sa
tandemom i odmah na njega, par zaokreta pa napred prema G03 gde znam da mora raditi, grupe nemam idem sam. Nalazim stub i u isti dolaze Sijong i još par letača, već završavamo u tome stižu lideri sa OT, dobro je ne kasnim mnogo, idem na tačku, overa i nazad, sada sa malo više pilota oko sebe i svi smo sa opreznijom visinom. Odmah idem u dim od poljsakog požara, na mene dolazi još pilota medju njima je i Hrga. Vrtimo do baze jer već ima iscurelih, oprezno napadam plato Creazy i po njemu usporeno napredujem, Grupa ide napred, od silnih aerosola i inverzije ne vidim sta se dešava ispred, nigde grupe, niti Cu. Zbog toga sam penjao više i opreznije napredovao. Tek kada sam se približio tački na 3km vidim da ima gužve ida se Labović brzo probija na greben Divize nazad. Overavam tačku i lociram dobar stub u društvu Marine, Elize i jednog UP pilota. Odlično penjemo, Marina pomaže u boljem centriranju, ali povede grupu na Tri Kralja a ja sam želeo na Espinu, dvoumim se da li sam ili sa njima. Zbog velike inverzije odlučim da idem sa njima. Nalazimo dobar stub ali je veoma težak za centriranje jer je inverzija sve jača. Odradili smo to majstorski, u stubu donosim odluku da se ne trkamo već da izvrtimo što više i da se čuvamo zajedno do cilja. Medjutim Marina agresivno izleti napred i mi svi za njom, povučrm trimere u nameri da usporim ali ne ide, Edge i Icepeak imaju bolju finesu i ja sam u sendviču, šizim jer ispred nas je plato koji treba proći a mi nenormalno curimo. Pokušaj da nadjemo termiku je bio uzaludan za Marinu mene i jednog kineza koji nas jeodnekud sustigao. Eliza i UP znatno viši od nas nalaze stub i nastavljaju prema cilju, stigli su! Sa kinezom čekam na retransport. Par pilota koji su bili iza mene, a odradili su rutu preko Espine bili su bolji za desetak kilometara, znači trebalo je da poslušam sebe idem tamo.
Uveče idem na sastanak Niviuk pilota i dilera, bilo je to super druženje sa vrhunskim letačima i Dominikom. Iz prve ruke sam dobio informacije o kvalitetu Icepeak 3 i njegovim modifikacijama za serijsku proizvodnju. Sve to i večera su se odigravlo u restoranu RAIZ gde obični idemo na ručak jer je gazda super momak (alpinista) i odlično radi svoj posao.
06.02, T11
Vreme suvo bez Cu, Na startu vidljivo raspoloženje jer je u pitanju priprema za poslednji zadatak na ovom takmičenju. Impresivna kilometraža za finale 84,6 km. Vreme stabilnije od prethodnih dana, velika inverzija, bez ijednog Cu, znači bit će jako uski i turbulentni stubovi. D01, B44 2km enter, B44, B41 4km, B17, B48, B43, B24.
Polećem opet sa predgrupom i to je dobra odluka, stubovi su slabi i veoma turbulentni, gužva je sve veća i veća. Užitak je držati krilo u stubu da penje na malom radijusu i bez podvijanja ili frontića. Moglo bi se reći da postoje tri grupe sa svojim rodeo stubovima, ja sam u srednjoj najbliža Espini, Želko i Vlajko malo napred prema OT. Kreće trka, pozicija srednja, očekujem na OT stub i tako i bude, namotam malo pa natrag na greben, ide se veoma brzo viže alpski. Vidim da je Želko našao dobar stub ali preskačem da bih dobio u vremenu, sada znam da imam jače dizanje na Creazy grebenu pa to koristim. Jedna grupa je odvojila više na zapad i grabi po platou prema La Casi druga veća iznad starta znači istočnije a nas nekoliko i Donini smo u sredini. Prasak, beli Merkuri u kravati pada iznad grebena iza Pinjona. Obrzo je tu i rezerva, ne želim da gubim vreme na fotografisanje, vrtim stub i idem dalje prema La Casi, tu je u stubu i Karlo, stigao sam lidere,ali za koji metar sam niži. Prolazim kroz jak stub, ali pritiskam speed i stižem Madsa i ostale koji su već krenuli na glajd prema dolini. Plavi Merkuri odvaja više zapadno i pravo prema B41, ja bih ipak da idem sa ostalima. Uzbudjenje je veliko i osećaj lep kada si u špicu, ali to nosi i veliki rizik. Nigde kumulusa, a krila ispred mene ne nalaze ništa, idemo dalje, napred. Markiramo okidač kod jednje njive sa šumarkom niz vetar, ima nešto ali svi smo niski(uh da je samo desetak metara više). Počinjem da okrećem a nisam siguran da li ću završiti okret u šumi. Tri krila već sleću, u istoj ravni okrećem drugi zaokret sa Madsom. Svaka mu čast, nanjušio je srž i na vreme proširio prema jugu, ja kasnim par sekundi i ispadam, znam, to je za mene kraj. On je uspeo mikronski da se provuče i lagano nastavi penjanje sada već u društvu. Ja slećem kod grupe pilota, ali ne posebno nezadovoljan. Želeo sam da forsiram i to je to. Stanicom javljam Željku i Vlajku kakva je situacija u polju i da se obavezno drže grebena, koji je duži ali sigurniji. Dok sam spakovao krilo po grbenu je preletela glavna grupa (ona sa istoka), ubrzo potom čujem zvuk helikoptera, Željko i Vlajko su iscureli negde u brdu iznad moje pozicije. Prebacio sam rst na oficijalnu frekvenciju i čuo da je frka, oba helikoptera su angažovana. To nije dobro, grupa je overila tačku kod Monarke i već se vraća kada se čuje da je zadatak skenslan.. Kasnije saznam da je onaj beli Merkuri bio grčki pilot koji je pri udaru u tlo teško povredio kičmu, još jedan japanac je slomio ruku i povredio kičmu, a ukupno je bilo 5 rezervi....
Dobro da se sve okončalo, vraćamo se u posadu, na presvlačenje za svečano zatvaranje, i odlazimo na ceremoniju. Sve je organizovano stvarno dobro, velika bina, meksička muzika, organizatori njih 80-tak sede sa strane i navijaju. Mi smo imali slab rezultat, ali svi vozači kombija, pomoćnici na startu i devojke iz štaba su navijali SRBIJAA! a mi uzvraćali sa MEHIKOO!
Posle cermonije na kojoj su proglašeni novi šampioni, Andy, Eliza i Česi, odlazimo na parti u diskoteku. Moj favorit Aljaž je ljut kao ris, jer je imao šanse da poboljša svoj plasman u poništenoj jedanaestoj trci, ovako samo treće mesto, ekipno takodje.
Moj Rezultat je slabiji nego što sam planirao, krilo se mora bolje uleteti, za taktiku, mogu reći da sam bio u raskoraku, od deset taskova samo sam jedan vozio punim plućima, svi ostali su bili čupanje, uz jedan ekstra loš kakav do sada nisam imao u karijeri. Prosek od 490 poena po trci je slab, to je 50% od prvoplasiranog Aebija. Teren je ekstra dobar i žao mi je što nisam bio prošle godine na takmičenjima da bih ga upoznao. Valle de Bravo je meka za prelet i letnje uopšte, ima turbulencije ali i to se može eskivirati sa startom Tore. Mogu slobodno reći da je konkurencija bila izuzetno jaka i da su pobedili najbolji. Teren zahteva sve, znanje, tehniku, taktiku, energičnost i istrajnost.
Sutra pakovanje stvari, kupovina suvenira a u nedelju put lepe Srbije.
09.02. Srbija
Juče smo se odlično prebacili do Meksiko sitija, direkt na aerodrom i u društvu Eve Višnjerske i Jasena Savova, komfornim Boingom 767 doleteli do Pariza. Na sreću, uspeli smo da sletimo iz drugog pokušaja... Zbog toga smo jedva stigli na avion za Beograd, a naše stvari i paraglajderi nisu. Jeste da je u Bgd-u bilo jakog i hladnog vetra ali mi je prijao povratak kući. Odiseja Mexico je završena, ostaje za uspomenu 48.18 sati letenja u 14 letačkih dana sa preko 880km ukupnog preleta, više od 1100 fotografija. Naučeno još novih lekcija, puno domaćih zadataka.
Bilo je puno situacija dogadjaja, zanimljivosti, druženjakoja nisu našla mesto u ovom tekstu, ne može se sve opisati. Probajte i kod drugih autora da pronadjete drugačije opise, karte, slike, teren i organizacija su vredni toga. SREĆNO DA SE VIDIMO, LETIMO I SLEĆEMO JOŠ PUNO GODINA.

GUGI